Amino kiseline su osnovni gradivni elementi proteina. Vrednost proteina koji se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na osnovu amino kiselinskog sastava.

Amino kiseline koje se sintetišu u organizmu nazivaju se neesencijalne, dok se amino kiseline koje naš organizam nije u mogućnosti da sintetiše nazivaju esencijalne amino kiseline i stoga ih je neophodno unositi putem ishrane. U esencijalne amino kiseline se ubrajaju: amino kiselina triptofan, amino kiselina fenilalanin, amino kiselina lizin, amino kiselina treonin, amino kiselina valin (BCAA*), amino kiselina metionin, amino kiselina leucin (BCAA*), amino kiselina izoleucin (BCAA*), amino kiselina arginin i amino kiselina histidin. Prvih osam amino kiselina su neophodne za održavanje azotne ravnoteže (balansa nitrogena), dok je amino kiselina histidin esencijalna samo za decu u fazi rasta, a amino kiselinu arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to čine mikroorganizmi creva, pa je fakultativno esencijalna. Neesencijalne amino kiseline su: amin okiselina glicin, alanin, serin, zatim, amino kiselina norleucin, asparagin, potom, veoma važna amino kiselina za oporavak mišića glutamin, glutaminska kiselina, prolin, hidroksiprolin, kao i amino kiselina citrulin, tirozin i aminokiselina cistin.

Osobina preparata na bazi amino kiselina je da one veoma brzo po unošenju prelaze u krvotok, ali su ukupne količine gradivnih materija veoma male. Iz tog razloga upotreba amino kiselina, prvenstveno, treba da skrati vreme odsustva proteinske podrške iz krvotoka nakon noćnog sna ili napornog treninga.